Prednosti i mane ‘Željezne kupole’, najveće uzdanice Izraela

Eskalacija sukoba u Pojasu Gaze te napadi snaga Izraelske armije (IDF) u Libanu prete da dalje prošire konflikt te u njega (sada već izvesno) uvuku i Iran. Benjamin Netanyahu i njegova ratna vlada se u svojim planovima najviše oslanjaju na svog najvećeg saveznika – Sjedinjene Američke Države, ali i na celi niz domaće razvijenih borbenih i odbrambenih sistema.

Najnoviji napad iz Irana balističkim projektilima je u najvećem delu osujećen i odbijen zahvaljujući izraelskom sistemu “Iron Dome” (Čelična kupola, heb. Kippat Barzel). Iako su neki od iranskih projektila pogodili svoje ciljeve, efikasnost “Kupole” ostaje veoma velika, između 85 i 90 odsto neutralisanih meta, što ga čini najboljim sistemom protivvazdušne odbrane na svetu.

“Čelična kupola” je i među najmodernijim sistemima ove vrste u svetu – razvija se od ranih dvehiljaditih, a konačni dizajn je finaliziran 2005. Na njegovom razvoju i proizvodnji rade dva izraelska odbrambena koncerna – Rafael ADS te Izraelska vazduhoplovna industrija, a u njegovom razvoju, finansiranju i razmeštanju je učestvovao i SAD sa ukupno 2,6 milijarde dolara.

Jedinstven sistem velikih mogućnosti

Sistem je zvanično postao operativno sposoban na celoj teritoriji Izraela 27. marta 2011. godine, a samo nedelju dana kasnije je oborio nekoliko raketa kratkog dometa lansiranih iz Pojasa Gaze. Od tada je procenat uspešnosti sistema uvek oko 90 procenata, dok proizvođač Rafael tvrdi da je i mnogo veći, oko 95 do čak 98 odsto oborenih projektila.

Domet sistema je u nekoliko faza unapređenja i poboljšanja elektronike povećan sa inicijalnih 70 na gotovo 250 kilometara, što mu daje mogućnost odbrane gotovo celokupnog vazdušnog prostora Izraela. Sistem je prema podacima IDF-a do sada presreo i uništio gotovo 5.300 projektila, kako onih srednjeg dometa, tako i balističkih raketa velikog dometa iz Irana.

Sam sistem se sastoji iz lansirnog modula, radarskog sistema te komandnog centra sa naprednim softverom za analizu vazdušne sfere od 360 stepeni (odatle i naziv “Kupola”). BMC elektronski sistem za analizu podataka sa radara i softver proizvodi kompanija mPrest, dok su same rakete, takođe, proizvod Rafaela.

Glavni mozak celog sistema “Gvozdene kupole” je radarski sistem “Elta EL/M-2084”, tipa MMR (Multi Mission Radar, višenamenski radarski sistem). Ovaj radarski sistem spada u moderne AESA radare nove generacije (Active Electronically Scanned Array, sistem sa aktivnim skeniranjem neba). Sistem može da prepozna prijateljske letelice (civilne ili vojne), te razlikuje rakete iz sistema “Kupole” od neprijateljskih projektila. Radar je tako dizajniran da može da se koristi na fiksnoj lokaciji sa generatorom, kao i na mobilnim platformama.

Verzija “2248 MF-Star” je namenjena korišćenju na plovilima, pre svega krstaricama, a koristiti se i u PVO sistemu “Barak-8”, kojeg zajedno razvijaju Izrael i Indija. Ovaj radarski sistem je i jedan od najboljih izvoznih proizvoda izraelske obrambene industrije – koriste ga Kanada, Azerbejdžan, Češka, Indija, Singapur, a odnedavno i Finska.

‘Kupola’ će imati dalja unapređenja

Glavna mana sistema “Kupola” je njegova “gornja granica efikasnosti”. Jedan sistem može pratiti veliki broj meta, ali može oboriti samo onoliko koliko ima raketa-presretača. Hezbollah je ovo otkrio pre gotovo jedne decenije. Veliki broj projektila malog dometa može da preoptereti sistem “Kupola” i drastično mu smanji efikasnost, a ovu strategiju je koristio i Iran u svom poslednjem napadu na mete u Izraelu. Pre tri godine, Hamas je za kratko vreme iz Pojasa Gaze ispalio gotovo 4.300 projektila, od kojih je najveći deo i presretnut, dok je najmanje 280 projektila pogodilo svoj cilj. Takođe, tada je “Kupola” prvi put pogodila i oborila i naoružani dron iranske proizvodnje, najvjerojatnije tipa “HESA-136”.

Rešenje za problem preopterećenja “Kupole” mogao bi biti i novi način za obaranje neprijateljskih raketa – laserom. Ma kako da je napredan bilo koji PVO sistem on, ipak, zavisi od obučenosti operatera, blagovremene detekcije napada te najviše – od broja raketa-presretača. Čak i da (hipotetički) svaki sistem ima mnogo više raketa nego lansirnih cevi, uvek je potrebno određeno vreme da se one iznova napune, te da radarski sistem ponovo detektuje mete (radar target lock, RTL). To se može izbeći potpunim izbacivanjem raketa te uvođenjem laserskih sistema.

“Taktički laser velike snage” (tactical high energy laser, THEL) je novi koncept u PVO sistemima, kao i u sistemima za borbu na moru. Ovakve sisteme trenutno razvijaju SAD, Izrael te Kina i Indija. Američki gigant Lockheed Martin THEL sisteme vidi kao “budućnost ratišta”, čak i u aplikacijama na borbenim avionima i mobilnim sistemima.

‘Čelični laser’ umjesto ‘Kupole’

Izraelski Rafael razvija već neko vreme novu komponentu “Kupole”, koja nosi naziv “Čelični laser” (Iron Beam, Keren Barzel). Ovaj laserski sistem ima domet od deset kilometara u svim pravcima, sa energijom lasera od 100 kilovata na površini od samo nekoliko kvadratnih centimetara. To je dovoljno ne samo da obori neprijateljski projektil, već i da ga praktično istopi u letu.

Najveća prednost je, pored efikasnosti na velikoj udaljenosti, i sama cena obaranja, koja se kreće oko pet do deset dolara po pogotku, što je neusporedivo jeftinije od dosadašnjih raketa. Takođe, THEL laser može teorijski da neograničeno mnogo puta gađa mete (u realnom scenariju nekoliko hiljada puta, zbog grejanja lasera i trošenja elektronskih komponenti), ali je i to neusporedivo ekonomičnije i pouzdanije od standardne “Kupole”.

Stručnjaci veruju da će ovaj THEL sistem biti dopuna već postojećem raketnom sistemu, te sistemima “Strela” (Arrow) i “Davidova praćka” (Davids Sling). “Praćka” (heb. Sharvit Ksamim) je zajednički proizvod Rafaela i američkog odbrambenog giganta Raytheon i koristi “Stunner” projektile dometa do 300 kilometara. Ovaj sistem, slično “Kupoli”, ima efikasnost od gotovo 90 odsto.