AI na frontu: Kako ratovanje postaje pametno

Za poslednjih deceniju i po svet se umnogome promenio. Pametni uređaji poput smartfona, tableta, različitih Internet of Things (IoT) uređaja poput zvučnika, pametnih satova i umreženih kućnih uređaja su prisutni gotovo svuda oko nas, te neprestano generišu ogromne količine najrazličitijih vrsta podataka.

Slično je u domenu ekonomije, kao i državnih službi. Nekada je plaćanje smartfonom bilo u domenu naučne fantastike, dok je danas to potpuno normalno. Isto tako, digitalni lični dokumenti se godinama svakodnevno koriste u velikoj većini zemalja širom sveta.

Naravno, ovakva digitalizacija društva nije zaobišla ni bezbednosne službe, kao ni svetske armije. Aktuelni sukobi u Ukrajini i Pojasu Gaze pokazali su da se i samo planiranje vojnih i bezbednosnih akcija suštinski promenilo, a različite aplikacije i softveri se koriste i na prvim linijama – kako za upravljanje dronovima, tako i za biranje meta te za prikupljanje obaveštajnih informacija.

AI u vojnom sukobu

Početkom ove godine, prvo u specijaliziranim stručnim publikacijama, a kasnije i u medijima širom sveta pojavile su se informacije da Bezbednosne snage Izraela (IDF) koriste u potpunosti novu vrstu veštačke inteligencije (Artificial Intelligence, AI) kako bi planirale aktivnosti protiv Hamasa u Pojasu Gaze. Ovaj AI sistem se, navodno, naziva “Gospel” (engleski za Jevanđelje, heb. Habsora) i može da analizira situaciju u realnom vremenu, sa snimaka izviđačkih dronova ili aviona, te satelitskih snimaka. Stručnjaci ovo nazivaju Ai-E sistemom (Automatic Intelligence Extraction, automatsko izvlačenje obaveštajnih podataka iz velike količine informacija).

Neki od izveštaja sa terena pokazuju i da je pomoću “Gospel” sistema određeno najmanje 1.300 do 1.500 meta za napade i bombardovanje avijacijom, a koje su automatski određene kao ključni položaji Hamasa pa su samim tim i najopasnije za IDF, te da je ovaj sistem uspeo da poveća preciznost pogodaka izraelskih snaga za gotovo pet puta.

Ovo nije ni jedini primer korišćenja veštačke inteligencije za strateški važne napade. Najnoviji napad ukrajinskih dronova na ključni aerodrom duboko unutar ruske teritorije izveden je, takođe, pomoću naprednog AI softvera.

“Dronovi su, nakon što su izgubili vezu sa komandnim centrom, samostalno leteli i pogodili mete, koristeći AI softver za navođenje”, naveli su iz ukrajinske Državne službe bezbednosti (SBU). “Softver je tako napravljen da aktivira eksploziv tek kada je sigurno da je reč o važnoj meti”.

Ovakva akcija pokazuje da Kijev ima daleko napredniju tehnologiju nego što se verovalo i u Moskvi, i unutar NATO-a, te mogućnost da samostalno parira mnogo većim zemljama sa daleko većim budžetom za odbranu. Operacija “Paukova mreža” je bila iznenađenje i na Istoku i na Zapadu, jer je prvi put primenjen scenario “gerilskog ratovanja”, ali sada pomoću naprednih AI-softvera koji gotovo u potpunosti isključuju potrebu za ljudskim pilotima ili odabirom meta.

Neki ukrajinski mediji su početkom godine preneli i informacije o postojanju daleko naprednijeg “dron – AI” sistema pod imenom GOGOL-M. Reč je o velikom dronu koji nosi dva manja naoružana drona, a koji korišćenjem AI softvera mogu nezavisno da analiziraju situaciju na prvim linijama, prate i pogode metu, te da čak i odaberu novu metu u slučaju “odustajanja” od prve. Poput dronova u operaciji “Paukova mreža”, i GOGOL-M je razvijen unutar Ukrajine, korišćenjem jeftinih delova za dronove lako dostupnih na svetskom tržištu, te korišćenjem 3D štampača. Inženjeri iza ovog projekta navode i da ovakav “dron – AI” sistem košta desetak hiljada dolara te da je “njegova efikasnost jednaka raketnom napadu koji košta između tri i pet miliona dolara”.

Digitalno oko na nebu

Pentagon već godinama ulaže milijarde dolara u projekte koji istražuju upotrebu veštačke inteligencije, te “proširene stvarnosti” (Augmented Reality, AR) i “virtuelne realnosti” (VR) u obuci, prikupljanju podataka i planiranju misija. Rane verzije ovakvih sistema su korišćene još u Iraku i Avganistanu pre dve decenije, sa tek polovičnim uspehom. Pentagon se u to vreme velikim delom oslanjao na (tada) izuzetno napredni sistem JSIMS, te JSE za Mornaricu, a koji su trebali da pruže “jedinstveno” digitalno bojno polje, razmenu informacija između različitih jedinica te čak prepoznavanje prijateljskih i protivničkih letelica i plovila.

Sistem je većinom napušten do kraja 2003, iako je deo JSE sistema aktivan i danas. Glavni razlozi su bili nedostaci u samoj tehnologiji – kompjuteri su bili spori, često bi gubili vezu, a ispostavilo se i da nisu bili pogodni za uslove na terenu, gde su izloženi čestim udarcima.

Još jedan sličan sistem je bio i “Holo Lens”, razvijan u partnerstvu sa tehnološkim gigantom Microsoftom. Pentagon je uložio više od deset milijardi dolara u “Holo Lens” program, koji je trebalo da kroz posebnu vrstu naočara ili kacige sa ugrađenim kompjuterom i prikazom informacija “preko” slike pravog okruženja donese mogućnosti do tada viđene samo na velikom platnu – trenutni pristup svim informacijama na terenu, neprekidnu komunikaciju između svih jedinica, te analizu pokreta neprijatelja pomoću kompjutera. Slično JSIMS programu, i “Holo Lens” je imao mnoge probleme, pre svega sa kvarovima samog hardvera, te sa tehnologijom koja jednostavno nije bila dovoljno razvijena. Početkom ove godine, nakon više od jedne decenije razvoja, “Holo Lens” je ugašen, a deo tehnologija je preuzela startup kompanija “Anduril”.

Ova kompanija je za relativno kratko vreme postala jedan od glavnih igrača na polju naprednog softvera i autonomnih rešenja za Pentagon. Prošle godine je Anduril dobio 250 milona dolara za svoj program “Combat Counter Aircraft” (CCAF), sistem za presretanje dronova pomoću letelice nazvane Roadrunner. Ona spada u kategoriju AAS (Autonomous Air Vehicle), sa vertikalnim uzletanjem (Vertical Take-Off and Landing, VTOL). Sama letelica može da presretne i obara dronove putem elektronskih sistema za ometanje, a u varijanti “Roadrunner-M” može i da koristi klasičnu eksplozivnu bojevu glavu za uništavanje dolazećih dronova. Letelica ima i svoj automatizirani lanser pod imenom “Nest”, koji se može postaviti i aktivirati za manje od jednog sata.

AI i u fokusu obavještajaca

Veštačka inteligencija je već nekoliko godina i u fokusu američke obaveštajne zajednice. Nacionalna obaveštajno-geografska agencija (National Geospatial-Intelligence Agency, NGA) je jedan od ključnih delova Pentagona i zadužena je za prikupljanje i analizu podataka sa terena, najčešće pribavljenih sa satelita ili aviona za elektronsko izviđanje (GEOINT). Za analizu izuzetno velikih količina podataka sa terena, satelitskih slika i snimaka ova agencija još od 2017. godine razvija i koristi veoma napredan AI-softver pod nazivom Maven.

Veštačka inteligencija ubrzava proces analize satelitskih slika i do 30 puta, a u poslednjih nekoliko godina je u stanju i da donosi zaključke i preporuke za akcije bez ikakve pomoći ljudi.

Novi “Maven” algoritmi mogu da analiziraju čak i video prenose uživo sa terena, te da u realnom vremenu donose zaključke o stepenu opasnosti za prijateljske trupe. Još jedna velika prednost ovakvog sistema je i mogućnost neprekidne analize 24 sata dnevno, 365 dana godišnje, nešto što jednostavno nije bilo moguće sa ljudskim analitičarima.

Neki stručnjaci veruju i da poverljivi deo “Maven” sistema u kombinaciji sa novom generacijom satelita može da analizira slike i video sa terena do nivoa samo jedne osobe te da čak prepozna da li je u pitanju civil, terorista ili deo neprijateljskih snaga. “Maven” je upravo ušao u novu fazu razvoja, koja bi trebalo da dodatno unapredi njegove mogućnosti da se vrhu Pentagona prezentuju samo one najbitnije informacije, te da se odrede najverovatnije opasnosti po ljudstvo na terenu, kao i letelice u vazduhu, te plovila.